DUŠKO PIJETLOVIĆ

VATERPOLO – DVE ZLATNE I DVE BRONZANE MEDALjE

Karijeru je počeo u Vojvodini, 2000–2002. godine, nastavio u Partizanu, s kojim je u periodu od 2006–2011 bio osvajač i Prvenstva i Kupa Srbije, dva puta je trijumfovao u Eurointer ligi, a u 2011. osvojio prvu titulu klupskog prvaka Evrope. Iz Partizana je, 2011. prešao u Pro Reko. (prvenstvo i Kup Italije, Evroliga). Jednu sezonu igrao je za VK Crvena zvezda (prvak Evrope). Sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je Evropsko prvenstvo 2002. u Bariju i 2004. na Malti. U leto 2013. godine iz Zvezde je prešao u Rusiju gde je u Kazanju godinu dana igrao za Sintez. Odatle se 2014. vratio u Pro Reko, uz ugovor na tri godine. Svaku od tri takmičarske sezone završio je duplom krunom u Italiji, a u sezoni 2014/2015. osvojio je i četvrtu titulu najboljeg kluba u Evropi.

Naredna stanica u vaterpolo karijeri bio je Dinamo iz Moskve, s kojim je osvajao pobedničke trofeje u Prvenstvu i Kupu Rusije, a od leta 2019. preselio se u Mađarsku i zaigrao za Solnok.

EVROPSKA PRVENSTVA – pet zlatnih medalja, jedno srebro i bronzu, SVETSKA PRVENSTVA – četiri zlata, srebro i bronza,

OLIMPIJSKE IGRE – dve zlatne i dve bronzane medalje.

Proglašavan za najboljeg igrača Evrope i svetkog prvenstva.

Devet učešća u svetskim ligama i kupu, osam zlatnih i jedna bronzana. Rođen je u Novom Sadu, 25. aprila 1985. godine.

NIKOLA RAĐEN

VATERPOLO – DVE BRONZANE MEDALjE

Dete VK Vojvodina, nakon dve sezone u „A” timu prešao je 2002. godine u VK Partizan i ostao u Beogradu devet godina. Za to vreme pet puta je bio šampion Srbije i osvajač Kupa, dva trofeja osvojio je u Eurointer ligi i jedan u Evroligi. Po odlasku iz Partizana, godinu dana je proveo u Grčkoj u Hiosu, a onda se vratio u Beograd kao član VK Crvena zvezda. U timu koji je predvodio Dejan Savić osvajao je i Prvenstvo i Kup Srbije dva puta, a na evropskoj sceni okitio se zlatom u Evroligi i Superkupu Evrope. Iz Beograda ponovo odlazi u Grčku, ovog puta u Olimpijakos, pa u Oradeu. Bio je član VK Dinamo iz Moskve sa kojim je osvojio i Prvenstvo i Kup Rusije. U sezoni 2019/20. je ponovo bio član Crvene zvezde.

EVROPSKA PRVENSTVA – srebro i bronza, SVETSKA PRVENSTVA – zlato i srebro, OLIMPIJSKE IGRE –dve bronzane medalje.

Šest puta je bio šampion na završnom turniru Svetske lige u periodu od 2008. do 2014. Rođen je u Somboru, 29. januara 1985. godine.

SLOBODAN SORO

VATERPOLO – DVE BRONZANA MEDALjE

Karijeru je započeo u VK Vojvodina, a u toku bogate karijere branio je i boje Beograda, Bečeja, Mladosti iz Bečeja, ruskih klubova Šturm Čehov i Dinamo Moskva, Jadrana iz Herceg Novog i španskog Sabadelja iz koga se 2008. godine vratio u Partizan. Na zalasku karijere Soro se otisnuo u Brazil gde je prvo nastupao za Fluminenze (iz kojeg se u još dva navrata vraćao u Partizan), i Botafoga.

Sa reprezentacijom Srbije osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2009. u Rimu. U Partizanu, između ostalih trofeja osvojio je Evroligu 2010/11, Superkup Evrope 2011/12. i Eurointer ligu 2009/10. i 2010/11.

Poslednji put kapicu crno-belih nosio je 2014. godine, tada već kao brazilski internacionalac. Nakon toga vratio se u Brazil gde je sa Bogafagom osvojio Prvenstvo i proglašen najboljim golmanom takmičenja, i 2 kupa. Iz Brazila se vratio u evropski vaterpolo 2017. godine. U Italiji je postigao dogovor sa Savonom za koju je igrao dve godine nakon čega je prešao u Rim, u redove VK Lacio.

EVROPSKA PRVENSTVA – zlatna i srebrna medalja,

SVETSKA LIGA – 3 zlatne medalje,

OLIMPIJSKE IGRE – dve bronzane medalje.

Rođen je u Novom Sadu 23. decembra 1978. godine.

GOJKO PIJETLOVIĆ

VATERPOLO – DVE ZLATNE I JEDNA BRONZANA MEDALjA

Profesionalni vaterpolo put započeo je u Vojvodini, nastavio u Partizanu, ali je pravo igračko sazrevanje dočekao u Kotoru. Sa klubom iz Kotora je 2010. osvojio Trofej LEN-a, što uz trofeje nacionalnih prvenstava i kupova sa Partizanom, Budvom, Oradeom i Šapcom predstavlja trofej od velike važnosti za jednog sportistu. Nakon takmičenja u Oradei vratio se na kratko u srpski vaterpolo, odigrao jednu sezonu u Šapcu sa kojim je osvojio i Kup Srbije i to po prvi put kao kapiten jednog tima. Usledio je rastanak sa srpskim klubom, pa je potpisao novi ugovor sa Oradeom.

Za reprezentaciju do sada ubeležio ukupno 265 nastupa i 23 medalje. Pored ove 23 medalje iz seniorske reprezentacije, Pijetlović ima i jednu iz juniorskih dana kada je kao reprezentativac Jugoslavije osvojio Evropsko prvenstvo 2002. u Bariju.

EVROPSKA PRVENSTVA – zlato,

SVETSKA PRVENSTVA – 2 zlata i srebro, OLIMPIJSKE IGRE – dve zlate i bronzana medalja.

Rođen je u Novom Sadu 7. avgusta 1983. godine.

BRANISLAV MITROVIĆ

VATERPOLO – DVE ZLATNE MEDALjE

Karijerijeru je počeo u Vojvodini, u kojoj je bio od 2002–2007. godine. Nakon mlađih selekcija i sezone u najboljem sastavu, odigrao je dve i u Partizanu, a već deset godina oduševljava vaterpolo ljubitelje u Mađarskoj. Iz Partizana je 2010. otišao u Ferencvaroš i odigrao jednu sezonu. Usledilo je preselenje na tri godine u Debrecin, nakon čega odlazi u Eger. Posle četiri sezone u Egeru, Mitrović 2018. potpisuje ugovor sa OSC Budimpešta za koji je igrao do proleća 2020. Nakon što je klub napustio glavni sponzor, igrači su dobili raskid ugovora. Ubrzo je dogovorio saradnju sa VK Vašaš, takođe u Mađarskoj.

Osvajač je 14 medalja sa reprezentacijom Srbije, od čega čak 14 zlatnih.

EVROPSKA PRVENSTVA – zlato, SVETSKA PRVENSTVA – zlato,

OLIMPIJSKE IGRE – dve zlatne medalje. Rođen je u Novom Sadu 30. januara 1985. godine.

MILOŠ ĆUK

VATERPOLO – ZLATNA MEDALjA

Za VK „Vojvodina” nastupao je od 2007–2009. godine. Bio je član Partizana, Egera, Solnoka. Mladosti i Novog Beograda. Igra na poziciji levog krila. Sa reprezentacijom Srbije je osvojio srebro 2011., u Šangaju i 2012. na EP u Ajndhovenu zlato, a najsjajnije odličje je uzeo i u Svetskoj Ligi 2011. Sa Partizanom je između ostalih trofeja osvojio i Evroligu 2011. Brat mu je vaterpolista Marko Ćuk.

Na Olimpijskim igrama u Riju 2016. i Parizu 2024. osvojio je zlatnu medalju.

EVROPSKA PRVENSTVA – dve zlatne medalje,

SVETSKA PRVENSTVA – srebro,

OLIMPIJSKE IGRE – dve zlatne medalje.

Rođen je u Novom Sadu, 21. decembra 1990. godine.

NEMANjA UBOVIĆ

VATERPOLO – ZLATNA MEDALjA

Na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine osvojio je zlatnu medalju.

Vaterpolom je počeo da se bavi u Beogradu, gde je prošao mlađe i seniorsku kategoriju. Sa 19 godina je zaigrao za Vojvodinu u kojoj je proveo tri godine. Najveće uspehe Ubović je postigao igrajući za špansku Barselonetu. Iz Španije se preselio u Italiju gde je dve godine branio boje Breše zajedno sa Savom Ranđelovićem, a zatim se preselio u Mađarsku. Za OŠC iz Budimpešte je igrao tri godine, a zatim je nastupio za špansku Sabadelju.

Posle jedne sezone provedene u Sabadelju, vratio se u Mađarsku i zaigrao za Ferencvaroš, s kojim je 2022. i 2023. osvojio dva Prvenstva i dva Kupa Mađarske. Od leta 2023, član je grčkog Vuljagmenija.

Osvojio je veliki broj medalja sa juniorskom reprezentacijom. Nastupio je na omladinskom Evropskom prvenstvu 2011. godine. Sa seniorskim nacionalnim timom Srbije dva puta je osvajao zlato u Svetskoj ligi. Ubović ima i zlato iz Svetskog kupa, bio je član reprezentacije Srbije koja je u Budimpešti, na Svetskom prvenstvu osvojila bronzanu medalju.

Za reprezentaciju Srbije je do 2. februara 2024. odigrao 103 utakmice i postigao 94 gola. Rođen je u Beogradu, 24. februara 1991. godine.

RADOSLAV FILIPOVIĆ

VATERPOLO – ZLATNA MEDALjA

Radoslav Filipović je dete Vojvodine. Nova epizoda u seriji velikih golmana koji su ponikli u Novom Sadu, poput Sora, Pijetlovića i Mitrovića. Svi osvajači olimpijskih medalja. Soro dve bronze, Pijetlović dva zlata i bronza, Mitrović dva zlata.

Naslednik je tu, srpska kapica „broj jedan” Radoslav Filipović je na grudi stavio zlato na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

Finalna utakmica mu je bila 31. u reprezentaciji. U proseku je igrao 29,32 minuta. Od 143 udarca prema golu odbranio je 59. U najvažnije tri utakmice od 58 šuteva zaustavio je 30. Imao je po dve oduzete lopte i bloka, odbranio je dva peterca. Sa igračem manje je ostvario 15 odbrana od 56 napada.

Ponikao je u bazenu SPENS. Vujasinović ga je primetio i dao mu šansu na juniorskom SP u Beogradu. Odlično je branio za Šabac u vreme najvećih uspeha. Primetili su ga u Novom Beogradu, gde je bio u tandemu sa Žoao Pedrom. Posle jedne sezone je otišao u Oradeu. Već je bio na reprezentativnom spisku, radio je po programu trenera Petrovića i Ostojića. Nova sredina je Radnički iz Kragujevca.

Rođen je 19. avgusta 1997. godine u Novom Sadu.